Изложбе 2026

Изложба дечијих радова насталих на I Ликовној колонији „Дунав река коју волим“ на тему: „Растао сам поред Дунава“ у организацији Предшколске установе „Ласта“ Голубац, која је посвећена лепоти и значају ове реке виђену очима детета, била је део програма посвећеном обележавању Међународног дана Дунава и красила зидове Галерије модерне уметности у Голупцу од 29. јуна до 12. јула 2026. године. Ликовна колонија је прва манифестација ширег обима која укључује децу узраста 6 година, а настала је као потреба за дружењем и умрежавањем вршњака са територије два најближа округа, а и шире. Посвећена је дечијем стваралаштву, игри и дружењу и истраживању природе која нас окружује, развијајући љубав према реци која нас спаја. Малишани ПУ „Ласта“ били су домаћини својим вршњацима из предшколских установа из Великог Градишта, Малог Црнића, Жагубице, Смедеревске Паланке, Деспотовца, Пожаревца, Жабара и Браничева, што је резултирало са укупно десет екипа које су се опробале у различитим ликовним техникама (мозаик, асамблаж, монотипија, цртање угљем, прскање бојама, репродукција у варијанти доврши цртеж, репродукција колаж папиром, мандале, гратаж, ликовна техника – stencil) и на креативан начин приказала свој доживљај Дунава, реке која вековима повезује људе, културе и генерације. Овакве манифестације подстичу креативност, развијају љубав према природи и културном наслеђу и показују колико је важно да деци пружимо прилику да изразе своје идеје, осећања и поглед на свет који их окружује. Нека нас инспиришу таласи, ветар, птице, рибе и све оно што чини наш Дунав јединственим! Захваљујемо се предшколској установи „Ласта“ на још једном примеру дивне сарадње коју гајимо годинама са њима!

У периоду од 10. до 25. јуна, у Галерији модерне уметности Голубац, могли сте погледати изложбу „Хаику о сенци“ ауторке Софије Јечине. Софија Јечина (Русија / Србија) је сликарка, списатељица и магистар уметности. Живи и ради у Београду од 2016. године. Њена уметничка пракса формирана је на пресеку руског академског сликарства и западноевропског, нарочито немачког експресионизма. У средишту њеног интересовања налазе се психолошки простор, тишина, памћење и унутрашњи однос човека према окружењу. Њен рад обухвата сликарство, уљани пастел и графику. Током професионалне каријере реализовала је 42 самосталне изложбе у Аустрији, Немачкој, Русији, Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, као и око 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Њени радови налазе се у званичној колекцији савремене уметности краја XX и почетка XXI века Државног музеја уметности у Белгороду, као и у колекцији Државног музеја савремене уметности Републике Татарстан. Дела Софије Јечине заступљена су и у музејским, институционалним и приватним колекцијама у Србији, Немачкој, Аустрији, Русији, Финској, Кини, Француској, Италији, Швајцарској, Хрватској и Сједињеним Америчким Државама. Члан је Удружења књижевника Србије,SULUV-a, ULUPUDS-а и Савеза Уметника Русије. Аутор је књига „Београд у плавом“ (2021) и „30 слика Хелме“ (2023). Године 2021. снимљен је документарни филм „У потрази за местом“ у режији Мирослава Бате Петровића, посвећен њеном уметничком раду. „Оно што плени у Софијиним сликама је дечија искреност у „препричавању“ виђења, сусрета, живе и мртве природе, која је увек субјективна и дубоко лирска. Ако би њен ликовни израз требало упоредити са неком поетском формом, онда би то свакако била хаику поезија, или далекоистични сведени стих, који избрушеном јасноћом и привидном шкртошћу нијанси, без разбоокоравања, изазива експлозију асоцијација које се шире као концентрични кругови у оку и духу посматрача.“ – део је текста Јелене Гавриловић, књижевнице и преводитељке. Захваљујемо се Софији на сјајној сарадњи и желимо јој све најбоље у даљем раду и каријери!

Изложба „Простори времена“ ауторке Маје Мрдаковић, красила је зидове Галерије модерне уметности Голубац у периоду од 20. маја до 05. јуна 2026. године. Маја Мрдаковић је основне и мастер академске студије завршила на Филолошко- уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, Одсек за примењену уметност, смер Зидно сликарство. Излагала је више пута у земљи и иностранству. Имала две самосталне и преко тридесет колективних изложби. Учествовала на преко десет ликовних колонија у земљи и иностранству. Чланица је УЛУС-а и ЛУК-а. Кроз вишегодишње радно искуство, најпре у просвети, а затим и у култури, бави се едукативним и педагошким приступима у музејској делатности. „Циклус радова на папиру и платну уметнице Маје Мрдаковић, развија се од 2020. године као отворена и процесуална целина, чија динамика није линеарна већ се формира у етапама, и то као визуелна артикулација сећања на просторно-временске оквире личног искуства. Радови представљају комбиновану технику, коју карактерише слојевито наношење али и редукција боје, при чему површина постаје место истовременог исписивања и брисања трагова. Радови својим ликовним језиком подсећају на енформелни идиом, али без крутости и статичности, више представљајући контекстуални повод сучељавања ставова, тежњи и носталгичности. Уметница на тај начин ствара сопствену иконографију, упућујући на сложене структуре нужности које обликују субјект, било да су оне природне, наслеђене или друштвено конструисане.“ – речи су др историје уметности Александре Димитријевић. Захваљујемо се Маји на дивној сарадњи и желимо јој све најбоље у даљем раду и животу!

Изложбом цртежа „Дионисије“, аутор Драган Трајковски представио се публици у Галерији модерне уметности у Голупцу. Изложба је трајала од 04. до 18. часова. „Изложба „Дионисије“ се састоји од цртежа ослобођених од личне тежње да се креира уметничко дело, то су цртежи којима је Драган бележио своје присуство уз Дионисија. Ови цртежи који представљају Дионисија Трајковског: његове портрете и његове позе, положаје, настајали су у дужем временском периоду и понаособ нису руковођени свесном уметниковом тематском интенцијом. Инспирација за цртеже из циклуса је Драганова потреба да целим телом, не само оком и умом, упамти и у себи забележи земаљско постојање свога оца Дионисија. У традицији коју је поставио Витгенштајнов Tractatus: о љубави и дивљењу не покушава се говорити, Драган их показује кроз 10 визуалних целина компонованих од 70 цртежа, одређених унутрашњом кохезијом.“ – Део текста Мирославе Трајковски. Драган Трајковски је рођен 11.04.1966. у Београду. Дипломирао je на Академији ликовних уметности у Београду 1996. године. Члан је УЛУС-а од 2010. Статус самосталног уметника стиче 2013. До сада је имао око 20 самосталних и био учесник 15-ак колективних изложби. Имао је прилике излагати у Паризу, Београду, Зрењанину, Панчеву, Горњем Милановцу итд. Захваљујемо се Драгану на изванредној сарадњи и желимо му све најбоље у даљем раду!

Изложба „Love Grows Here“ ауторке Исидоре Фићовић била је део Галерије модерне уметности Голубац у периоду од 16. до 30. априла 2026. године. Исидора Фићовић је завршила докторске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, стекла мастер диплому Интерфејс Културе на Универзитету уметности у Линцу, а била је и на разменама студената у Огаки(Јапан), као и у Инстанбулу у Турској. Самостално, на групним изложбама, фестивалима и бијеналима, учествовала је у државама: Србија, Аустрија, Турска, Италија, Америка, Данска, Шведска, Швајцарска, Немачка, Енглеска, Словенија, Украјина, Јапан, итд (од 2001). Добитница је награда: Ротари клуб за слику – Београд(2017, 2022), Прва награда „Видео тапете“,Велење, Словенија (2005), Арс Електроника: ПОСТ ЦИТY (2015), ТОТАЛ РЕЦАЛЛ (2013). Члан је УЛУС-а од 2002, а члан СУЛУВ-а од 2025. године. Захваљујемо се Исидори на дивној сарадњи и желимо јој све најбоље у даљем раду и животу.

Изложба „Визије“ ауторке Николине Ђорђевић красила је зидове Галерије модерне уметности Голубац од 24. марта до 10. априла 2026. године. У радовима који чине ову изложбу, Николина истражује пејзаж као простор непосредног доживљаја природе. Међу важним утицајима који су обликовали њено виђење природе, као и начин на који је осећа и посматра, налазе се искуства из детињства и близина природног амбијента. Из тог односа према простору развија се ликовни израз који се креће између опаженог и унутрашњег, између стварног призора и његове личне, емотивне трансформације. Николина Ђорђевић рођена је 2003. године у Горњем Милановцу. Студенткиња је Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, на Одсеку за конзервацију и рестаурацију слика и уметничких дела на папиру. У свом уметничком раду истражује пејзаж кроз слику, цртеж и инсталацију. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Остварила је две самосталне изложбе: Светлости (Меморијална галерија „Душан Старчевић“, Смедеревска Паланка, 2025) и Планина сећања (Културни центар „Мија Алексић“, Горњи Милановац, 2026). Захваљујемо се Николини на дивној сарадњи и желимо јој све најбоље у даљем раду и животу.

Изложба Удружења ликовних стваралаца „Милена Павловић Барили“ из Пожаревца поводом осмог марта, била је изложена у Галерији модерне уметности Голубац у периоду од 07. до 22. марта 2026. године. Ова изложба представља још једну у низу активности овог удружења које деценијама негује ликовно стваралаштво и окупља уметнике различитих генерација. Удружење ликовних стваралаца „Милена Павловић Барили“ постоји од 1951. године и једно је од најстаријих удружења ове врсте на нашим просторима. Данас окупља око 140 чланова који се професионално или аматерски баве ликовном уметношћу, а кроз бројне изложбе, колоније, радионице и хуманитарне пројекте активно доприноси развоју културног живота у Пожаревцу и шире. Током година удружење је организовало велики број самосталних и колективних изложби, учествовало на фестивалима и сајмовима, реализовало ликовне радионице за децу и младе, као и хуманитарне пројекте у сарадњи са различитим институцијама и организацијама. Њихови програми често су део значајних културних манифестација, а радови чланова излагани су у галеријама и културним центрима широм Србије. Захваљујемо се овом удружењу на сјајној сарадњи и једва чекамо прилику да се поново дружимо!

Изложбу „Вео“ ауторке Теодоре Петковић могли сте погледати у Галерији модерне уметности Голубац у периоду од 18. фебруара до 05. марта 2026. године. Ова изложба” садржи циклус радова формираних око примарног мотива фигуре обмотане драперијом и тешком тканином. Проблематизовање онтолошког питања идентитета и присутности прожима се кроз слике и инсталације, где са класичног сликарског третмана постепеним истраживањем уметница долази до рада и искуства са директним материјалом. Постављена тканина преко фигура постаје активан учесник у формирању визуелног и негира препознатљивост објекта испод имајући за последицу потпуно укидање идентитета и особености. Теодора Петковић своје уметничко школовање започиње у Школи за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду на смеру графички дизајн. Након тога уписује Академију уметности у истом граду где и дипломира на смеру сликарство у класи проф. др Горана Деспотовског. Тренутно је на мастер студијама сликарства под менторством проф. Босиљке Зиројевић Лечић. У свом досадашњем раду истражује феномене одсуства идентитета и отуђења кроз слике и рад са материјалом (инсталације-слике). Поред ликовних уметности бави се и графичким дизајном и музиком. Излагала је на преко 20 групних и две самосталне изложбе. Активно излаже у земљи и иностранству. Захваљујемо се Теодори на дивној сарадњи и желимо јој све најбоље у даљем раду и животу.