Cilj projekta je sakupljanje, očuvanje, publikovanje i prezentacija priča i legendi kao vrednog nematerijalnog nasleđa dunavske oblasti istočne Srbije. Projekat je prvenstveno nameđen motivaciji i animaciji lokalnog stanovništva da nastave sa pričanjem i prenošenjem priča i legendi s kolena na koleno, da shvate njihovu vrednost i značaj za očuvanje kulturnog identiteta cele regije. Važna ciljna grupa projekta su deca zbog prenošenja znanja, zatim prosvetni radnici i naučnici, ali i turisti kao potencijalni korisnici usluga lokalnih pripovedača priča i legendi radi buduće održivosti projekta.
Projekat obuhvata sakupljanje, očuvanje, publikovanje i prezentaciju priča i legendi kao vrednog nematerijalnog nasleđa dunavske oblasti istočne Srbije. Najpre će biti raspisan poziv lokalnom stanovništvu da dostave biblioteci Golubac priče i legende (u pisanom i audio obliku, smimljen pripovedač) koje se već tradicionalno prenose s kolena na koleno. Priče i legende iz dunavske oblasti istočne Srbije pričaće posetiocima jedinstvenog festivala pričanja priča u Golupcu sami lokalni pripovedači, što će biti prva kulturna manifestacija ove vrste u Srbiji.
Komisija sastavljena od stručnjaka za mitologiju, narodna predanja i nematerijalno nasleđe napraviće izbor reprezentativnih priča i legendi koje će biti publikovane, uz odgovarajuće ilustracije nastale na dečjoj radionici tokom manifestacije i Фотографије sa same manifestacije.
Projekat će se odvijati u dunavskoj regiji istočne Srbije, ali s obzirom na to da su priče i legende potpuno zapostavljen deo nematerijalnoh nasleđa Srbije, on ima daleko veći značaj na nacionalnom nivou. Ukoliko se sve te priče i legende ne zapišu, ukoliko se lokano stanovništvo ne motiviše da ih pamti, vrednuje i prenosi budućim generacijama, vredan deo nasleđa Srbije će nestati bez traga. Takođe, ovaj projekat može biti uvod u dalje istraživanje i stavljanje određenog broja priča i legendi sa Dunava na listu nematerijalne baštine Srbije i sveta, čime bi projekat dobio međunarodni značaj.
Video snimci pripovedanja najboljih pripovedača naći će se na veb sajtu Opštine Golubac, Trvđave Golubački grad i Klastera puteva kulture, a putem mobilne aplikacije i QR kodova postavnjenih na najposećenijim mestima duž Dunava, biće trajno dostupni svom zainteresovanim.
Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ u Golupcu i Klaster puteva kulture - Beograd javno su pozvali sve zainteresovane da se prijave za učešće na prvom konkursu za izbor najboljih predanja severoistočne Srbije. Kako je u konkursu navedeno, svi primeri pripovedanja moraju poticati sa teritorija opština Veliko Gradište, Golubac, Kučevo, Majdanpek i Malo Crniće. Pokrovitelji projekta su Opština Golubac i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Na konkurs je prispelo više zapisa. Neki su dati u vidu audi-vizuelnog snimka pripovedanja, a neki predstavljaju obične, rukopisne zapise. Priložen je i fragmenat jednog umetničkog filma u nastajanju, gde je folklorni tekst u funkciji ilustracije ideje koja će biti realizovana filmskim jezikom. Prispela je i cela monografija o kulturnim i istorijskim spomenicima Golupca. Pohvalno je što su i neka deca, na podsticaj svojih nastavnika, zapisala neke pripovetke od svojih baba i deda i poslala ih na konkurs.
Nesumnjivo najbolji prilog koji je prispeo na konkursu jesu audio - vizuelni zapisi mitoloških priča koje je dostavila Sanja Đokić. Ona je pronašla nekoliko dobrih kazivača u selima u opštini Golubac i Veliko Gradište, i znalački ih je podsticala da iz svoje memorije iznesu veoma arhaične pripovedne sadržaje. Glavni akteri ovih kazivanja jesu mitološka bića - zmaj, vile, vampiri, noćne prikaze. U osnovi ovih kazivanja leži strah čoveka od natprirodnog i nevidljivog, koje mu može ugroziti život. U isto vreme, ova kazivanja predstavljaju „živi“ nastavak drvenog mitološkog pogleda na svet naših predaka. U navedenom prilogu uvažen je i značaj varijanata, pa o istom događaju, kazivači pripovedaju na svoj način, mada je u tim pripovedanjima uočljiva zajednička osnova.
Sanja Đokić je omugućila da stručna komisija obiđe tri njene kazivačice i da njihova kazivanja snimi kamerom.
Komisija je tokom svog istraživačkog boravka u pomenutim opštinama (od 22. do 26. oktobra 2015) obišla nekoliko sela, gde je pronašla i snimila više kazivača. Kao izuzetnog kazivača izdvojila je Dragicu Popić (1952) iz sela Dobra na Dunavu. Ona dobro pamti mitološke priče i saopštava ih razgovetno i bez suvišnih digresija. Zato Komisija smatra da se i njoj treba dodeliti neka prigodna nagrada ili priznanje.
Kvalitetan dostavljeni i naknadno snimljeni materijal biće trajno sačuvan kao nematerijalna kulturna baština Srbije.
Golubac- Beograd, 26. 10. 2015.
Komisija:
Prof. dr Ljubinko Radenković
Suzana Antić
Manuela Graf
Jelena Petrović